Basic HTML Version
прилике да се упозна током осам година
рада у диспечерској служби, где је радио
као шеф Енергетско-аналитичког одеље-
ња и краћи период као шеф Оперативног
одељења и заменик главног диспечера. Са
почетком градње ТЕ „Никола Тесла Б“, од
1976. до 1980. године, као искусан инже-
њер ангажован је на припреми пројекто-
вања, градње и избора опреме као надзор-
ниинжењеришефелектрослужбе заГПО.
Нареднечетиригодиневодио јестудијско-
истраживачки рад у ЗЕП-у, радну једини-
цу за управљање ЕЕС у оквиру Стручних
служби. Од 1990. године у новој организа-
цији ЕПС-а постављен је за в.д. директора
Дирекције за управљање ЕЕС, а потом за
помоћника директора Дирекције за упра-
вљање ЕЕС и маркетинг и помоћника ди-
ректора Дирекције за управљање ЕЕС.
Био је први директор Електроенер-
гетског координационог центра (окто-
бар 1993. – фебруар 1996) у периоду ње-
говог формирања са циљем да буде ме-
ђународна организација за координира-
ње рада електроенергетских система ју-
гоисточне Европе. Дугогодишњи је запа-
жени члан међународне радне групе УЦ-
ТЕ за координацију експлоатације запад-
ноевропских ЕЕС. РадмилоИванковић је
магистрирао на Електротехничком фа-
култету у Београду (1978. године) са те-
мом из области управљања радом ЕЕС.
Аутор је и коаутор више научних и струч-
них радова објављиваних у домаћим и
страним часописима и на саветовањи-
ма. Изузетан је познавалаципоштовалац
имена и дела Николе Тесле и дугогоди-
шњи је сарадник Музеја „Никола Тесла“.
❚❚
СветозарТозаКовачевић
(1939 - 2009)
Светозар Тоза Ковачевић дао је изузе-
тан допринос развоју „Електропривреде
Србије“ својим пионирским деловањем
у креирању и реализацији планова из-
градње и развоја рударских објеката у
Србији. Његово инжењерско дело је трај-
но уграђено у развој и достигнућа повр-
шинске експлоатације угља у басенима
Колубара, Костолац и Косово.
Професор др Светозар Ковачевић,
дипломирани инжењер рударства, док-
торирао је на Рударско-геолошком фа-
култету Универзитета у Београду са ди-
сертацијом „Допринос теорији прорачу-
на капацитета површинских копова лиг-
нита у зависности од геолошких, рудар-
ско-технолошких и економских услова“.
Прва стручна искуства стекао је у под-
земној експлоатацији угља у „Костолцу“
и „Бановићима“, а затим на експлоатаци-
ји магнезита у „Магнохрому“ у Краљеву.
Највећи део радног века радио је на повр-
шинској експлоатацији угља у рударском
басену „Колубара“. Био је главни пројек-
тант инвестиционих програма површин-
ских копова угља: Поље „Д“ и „Тамнава –
Западно поље“. Главни је пројектант Сту-
дије дугорочног развоја производње угља
у Пљеваљском басену.
Као консултант учествовао је у креи-
рању решења и изради Техничког пројек-
таБТОсистемаповршинскогкопа„Мајдан
III“ у Кањижи на коме је по први пут у све-
тунаовој класирударскихобјекатауведен
рачунарскиподржаннадзорно-управљач-
ки систем са сателитском GPS технологи-
јом за навигацију и просторно позицио-
нирање рударских машина. Био је пројек-
тант или консултант и на многим другим
рударскимобјектимакаоштосу: Угљевик,
Гацко, Косово, Битољ, Велење...
У најтежим ратним условима 1999.
године оперативно је руководио прои-
зводњом угља на површинским копови-
ма у Косовском басену. Током радног ве-
ка обављао је низ најодговорнијих ду-
жности: од управника и главног инжење-
ра рудника, директора „Колубара-про-
јекта“, техничког директора и помоћни-
ка генералног директора за развој Ком-
бинатаКолубара, до заменика директора
Дирекције за производњу угља ЈП ЕПС.
Аутор или коаутор је више десетина
научних и стручних радова из површин-
ске експлоатације. За редовног професо-
ра на Рударско-металуршком факултету
Универзитета у Приштини са привреме-
ним седиштем у Косовској Митровици, за
предмет „Организација и економика про-
изводње у рударству“, изабран је 1998. го-
дине. Од 1996. године био је редован члан
Међународне академије наука екологије
и заштите животне средине. Био је заслу-
жан члан Савеза инжењера рударске, гео-
лошке и металуршке струке Југославије.
❚❚
ВладаЂурић
Влада Ђурић је својим деловањем у
области изградње и експлоатације елек-
тродистрибутивних капацитета и креира-
њем концепције развоја електроенергет-
ског системаЕПС-адаоизузетандопринос
развоју „ЕлектропривредеСрбије“. Допри-
нос је, такође, дао и дугогодишњим успе-
шним организовањем послова и вођењем
електродистрибутивне делатности у си-
стему Електропривреде Србије.
Професионалну каријеру дипломи-
раног електроинжењера започео је у фа-
брици „Гоша“ у Смедеревској Паланци.
У „Електровојводину“ је дошао 1965. го-
дине, запосливши се у садашњем огран-
ку ЕД „Зрењанин“.
Радио је на руководећим радним ме-
стима у различитимделовима садашњег
ПД „Електровојводина“, као и у Дирек-
цији ЈП ЕПС. Током радног века руково-
дио је пословима инвестиција, енергети-
ке и техничког развоја. Својим професи-
оналним и стручним доприносом обу-
хватио је готово све сегменте електроди-
стрибутивне делатности.
Запажен по свом професионалном
умећу и вештини руковођења, обављао
је и дужности директора огранка, в.д.
председника ПО СОУР „Електровојво-
дина“, заменика директора и директора
ЈП „Електровојводина“, директора Ди-
рекције за дистрибуцију и помоћника
генералног директора Јавног предузећа
„Електропривреда Србије“ и бројне дру-
ге руководеће функције.
Значајан је његов допринос у изград-
њи и експлоатацији енергетских објека-
та, остваривању планираних програма
рационализације и ефикасније употре-
бе електричне енергије, постигнутих ре-
зултата у остваривању пословне ефика-
сности пословања, унапређењу и зашти-
ти животне средине, стварању високоо-
бразовних и стручних кадрова. Добит-
ник је високог признања Повеље „Елек-
тровојводине“, за изузетан допринос за
унапређење рада и пословања, која му је
додељена поводомобележавања 50 годи-
на постојања „Електровојводине“.
kWh
.....
мај
2013.
41