Basic HTML Version
kWh
.....
мај
2013.
57
Маја 2010. у рад је пуштена електра-
на на гас „Иршинг 5“ у Баварској, снаге
847 мегавата, у власништву GKI – про-
јектне компаније у чијем је саставу као
један од сувласника и Е.ON.
- Високо ефикасна, с крајње ниском
емисијом и кратким стартним време-
ном, ова централа успоставила је нове
стандарде у својој класи -изјавио је тим
поводом представник „Сименса“.
„Сименсово“ постројење снабдевено
је са две гас турбине (СГТ5-4000Ф), јед-
ном парном турбином (ШТ5-5000), три
водонично хлађена генератора и елек-
тросистемима ипојединимдругимново-
таријама „Сименсовог“ репертоара. Ме-
ђу њима је и последње достигнуће техно-
логије сагоревања, којим се испуштање
нитроген-оксида одржава на екстремно
ниском нивоу (<15 ppm). „Иршинг 5“ ди-
зајниран је за 250 покретања у погон го-
дишње, а у стању је да за 30 до 40 минута
достигне пуну производњу струје. То са-
свим дочарава суштину концепције про-
јекта – да централа на гас „ускаче” у рад у
„шпицевима” дневне потрошње, сагласно
потребама дистрибуције да удовољи тра-
жњи, а да остане ослоњена на колебљиво
снабдевање и енергијом од ветра.
Централа је из програма „Сименсо-
вог“ портфолија животне средине, са
„еко-френдли” технологијама, који је
највећем светском испоручиоцу тих тех-
нологија само 2009. прибавио 23 мили-
јарде евра прихода. Заузврат, коришће-
њем тих технологија, „Сименсови“ куп-
ци су планети даровали 210 милиона то-
на редукованог CО
2
годишње. То је при-
ближно једнако количини CО
2
коју за го-
дину дана избаце „у небо”Њујорк, Токио,
Лондон и Берлин заједно.
Гасна електрана у Баварској можда је
најсавременије, али електрана није прво
већ пре једно од последње изграђених га-
сно генеришућих постројења. Унутар ЕУ,
захваћене покретом прилагођавања за-
хтевима очувања животне средине ко-
лико и Немачка, четвртина све произве-
дене струје су киловати од гаса. Утолико
је, међутим, био и већи шок када је Е.ОN
објавио да првобитно рентабилни „Ир-
шинг 5“ почиње да губи у профиту и да
ће најмодернија електрана на гас, не буде
ли неке боље рачунице, бити затворена!
❚❚
Све лепо, али подбацује рачун
Реч је омилијарду евра мање у очеки-
ваном нето-профиту у 2013. После годи-
не оптимизма 2012, када је захваљујући
повољно купљеном гасу из Норвешке и
Русије година завршена са 4,3 милијар-
де евра добити, Е.ОN је проценио да ће
профит 2013. досегнути милијарду ма-
ње – нешто између 3,2 и 3,6 милијарде
евра, међутим, никако 2,2 до 2,6 мили-
јарде, на шта су му указале рачунице по-
четком јануара.
Као кривца за ризик нерентабилности
компанија означила је владину и европ-
ску политику с „масним” повластицама
улагачима новца у тзв. обновљиву енер-
гију већ једну пуну деценију. Углавном,
гарантованим ценама откупа „зелене”
струје и првенством откупа, чиме је на
једној страни оборена цена струје на тр-
жишту генерално, а на другој диктиран
превелики број искључивања из откупа,
па тиме и из производње централа на гас.
- Не можемо продужити рад, рачуна-
јући да ће се нешто средити тек тако, са-
мо од себе - изјавио је представник ком-
паније, рекавши јануара месеца да је
рок за одлуку о коначној обустави рада
електране у Баварској март. Представ-
ник компаније се код владе Немачке за-
ложио за фер правила.
- Потребно је да се конвенционалне
електране третирају са више политичке
осетљивости - рекао је представник ком-
паније.
Концем марта одлука компаније је
донета, „Иршинг 5“ ће продужити про-
изводњу струје до конца 2015. У изве-
сном смислу, пробно, међутим, профит-
но пробно, у очекивању да се пресложе
коцкице у пољу стимулације улагања у
обновљиве изворе.
Наводно, решење је привремено. Реч
је о понуди холандске електродистрибу-
ције „Tenne T“ да укључи „Иршинг 5” у
шему тзв. редистрибуционих операција,
усредсређених на стабилизацију мреже.
Понуђена надокнада Холанђана пока-
зала се издашнијом у односу на зараду
од гас-киловата продаваних у Немачкој.
Штавише, у нови посао укључена је и се-
стринска централа „Иршинг 4“.
Очекивање да се политика подстица-
ја размотри не изражава само Е.ОN. Ње-
гово питање је и питање свих других вла-
сника електрана на гас, у Француској, у
Холандији, у Шпанији, у Чешкој и Бри-
танији. У Француској електране на гас у
свака четири дана раде само по дан, са-
општио је представник француске „GDF
Suez“. Све одреда, ове електране нашле
су се умаказама високих трошкова за гас
и јефтино откупљеног произведеног ки-
ловата, под притиском нарасле понуде
струје од сунчеве енергије и ветра.
Е.ОН, „GDF Suez“ и други који су се у
успешном експерименту с „гасом за ки-
ловате” нашли у првом реду окрећу, ре-
кло би се, леђа Европи и испитују терен
за ангажовање даље – у Русији, у Турској,
у Бразилу и другде. Тамо где грозница
потраге за киловатима из Сунца и ве-
тра још није „деформисала” енергетску
политику. Није незанимљиво, у Европи,
криза профита гас-електрана промени-
ла је или бар утицала да се промени ста-
ње и на тржишту природног гаса. По-
тражња гаса на тржишту узима смер на
доле, у правцу пада. Рачуна се да ће до
2015. опасти за три и по одсто (у односу
на 2010.) – на 550 милијарди кубних ме-
тара. Можда то није вест за „електрича-
ре” колико за „Гаспром“, који довлачи но-
ве цеви за снабдевање континента.
Петар Поповић
❚
❚
Најмодернија електрана на гас, „Иршинг 5“ почиње да губи у профиту