Basic HTML Version
”
И лаику је јасно да без довољно угља нема
довољно струје и нових
термокапацитета
Здравље нема цену
Безбедност и здравље на раду су приоритети на
нивоу ЕПС-а. На који начин се ова област
унапређује у РБ „Колубара“?
Производња у „Колубари“ одвија се на површини од око 100
квадратних километара и због природе посла сваки запослени
је објективно изложен ризику повређивања. Зато инсистирамо
да се строго поштују мере заштите на раду, јер је безбедност
запослених на првом месту. Нема те цене која се може платити
када су животи запослених у питању. Поред законских мера,
неопходна је непрестана опрезност на шта посебно указује
надзорно-техничко особље. Старост запослених у „Колубари“ је
око 42 године, тако да и то утиче на безбедност и здравље
радника који све више обољевају од најтежих болести.
Настојимо да заједно са синдикалном организацијом „Колубаре“
обезбедимо адекватну здравствену заштиту запослених, као и
редовне годишње рехабилитације и рекреације.
ма „Копова“ веома успешно изводе рад-
ници „Колубара-Метала“.
Скупштина РБ „Колубара“ донела је
одлуку да се у окриље ПД врати
предузеће „Колубара-Метал“. Зашто
је донета та одлука, да ли имате
подршку пословодства и УО ЕПС-а и
на који начин ћете то спровести?
У интересу ЕПС-а, као и РБ „Колу-
бара“ је да се „Колубара-Метал“ врати
у састав свог оснивача. Овај колектив је
2005. године издвојен из РБ „Колубара“,
али се показало да је то био погрешан по-
словни потез. Зато је сасвим оправдана и
утемељена иницијатива недавно покре-
нута на Скупштини РБ „Колубара“ да се
„Метал“ припоји свом оснивачу и поста-
не његов пословни део. Предлог треба да
обезбеди поузданију производњу копова,
али и извеснију будућност запослених у
„Колубара-Металу“ који не треба да сно-
се последице погрешно донетих одлука.
За разлику од других издвојених пре-
дузећа оснивачка права „Метала“ оста-
ла су у РБ „Колубара“. Технички и ка-
дровски „Колубара-Метал“ је најбоља у
домаћој машиноградњи Србије, посеб-
но у области ремонта, одржавања и из-
раде рударске опреме. У сарадњи са на-
длежнима настојаћемо да реализујемо
идеју да „Метал“ буде огранак у оквиру
ПД. Раднике не треба плашити отпушта-
њем, а проблем вишка запослених ваља
решавати у сарадњи са синдикалном ор-
ганизацијом, било да се ради о доноше-
њу социјалног програма или других ме-
ра. Сматрам да треба применити модел
који користимо у РБ „Колубара“ да сви
радници који испуњавају један од закон-
ских услова треба да оду у пензију. Овом
иницијативом спречили смо стечај ове
фирме стратешки важне за „Колубару“.
Како тече експропријација и пројекат
Вреоци?
Послови експропријације су изузетно
сложени и траже поштовање закона, али
и сарадњу са мештанима који се исеља-
вају, односно чија се имовина експропри-
ше. Овде још, за разлику од других држа-
ва Европе, не постоји адекватна друштве-
на подршка да се ово питање решава бр-
же и на ефикаснији начин. Искуство го-
вори да процес експропријације код отва-
рања рудника у Немачкој започиње 15 го-
дина пре почетка експлоатације угља. Eк-
спропријација је један од најважнијих по-
ступака који се спроводи у РБ „Колубара“
и саширењемповршинских коповане сме
се стајати. Тако се експропријација наста-
вља по систему поштовања територијал-
ног приоритета. Што се тиче Вреоца, до
сада су надлежним службама експропри-
јације дата упутства за ефикасније и еко-
номичније спровођење овог изузетно бит-
ног поступка, уз строго поштовање Закона
о експропријацији. Тренутно су у току по-
ступци ревидирања претходних процена
и уговора од стране званичних државних
институција. Настојаћемо да што хитни-
је и квалитеније реализујемо експропри-
јацију, не понављајући раније грешке.
У којој фази је спровођење пројекта
„Унапређење заштите животне
средине у РБ „Колубара“?
Између ЈП ЕПС, РБ „Колубара“ и
страних компанија потписана су три
уговора за набавку нове опреме за повр-
шински коп Поље „Ц“, у оквиру пројек-
та „Унапређење заштите животне среди-
не у колубарском угљеном басену“. Кра-
јем марта потписана су два уговора за
набавку нове опреме. Са немачком фир-
мом „Tissen Krupp“ потписан је уговор
за набавку новог роторног багера, вре-
дан 31 милион евра, док је пољски кон-
зорцијум „Корех“ задужен за израду си-
стема трачних транспортера вредности
29 милиона евра. Потписан је и уговор
сашведскомкомпанијом „Sandvik” са се-
диштем у Аустрији. Уговор од 14,38 ми-
лиона евра је склопљен за набавку одла-
гача за овај систем. У наредном перио-
ду очекује се и потписивање уговора за
набавку система за напајање електрич-
ном енергијом у вредности од два мили-
она евра. Реч је о једном од највећих „зе-
лених“ пројеката у ЕПС-у, који се финан-
сира средствима Европске банке за об-
нову и развој од 80 милиона евра, креди-
тима од 65милиона евра немачке развој-
не банке, девет милиона евра бесповрат-
не помоћи Владе Немачке и 27 милио-
на евра сопствених средстава компаније.
Укупна вредност пројекта је 181 милион
евра, а предвиђено је да реализација тра-
је три и по године.
Да ли сте задовољни начином
комуникације и договора са ЈП ЕПС?
Шта треба унапредити?
Свакодневно смо у контакту са руко-
водствомЕПС-а и настојимо да заједнич-
ки решавамо проблеме. Сагласни смо у
оцени да је последњих година потцењен
развој површинских копова, у које није
довољно улагано, јер и лаику је јасно да
без довољно угља нема довољно струје и
нових термо-капацитета. Затекли смо
рударску опрему у веома лошем стању,
угљене и јаловинске системе у које го-
динама није улагано, а поједини ротор-
ни багери су стари и више од четири де-
ценије. То се мора променити, јер не мо-
же се застареломрударскомопремом го-
дишње производити више од 30 милио-
на тона угља. За отварање нових копова
Поља „Е“, Поља „Г“ и „Радљева“ потребно
је од 120 до 150 милиона евра годишње.
Нове инвестиције морају се обезбедити
сопственим средствима, учешћем ЕПС-
-а и кредитима. Без развојних пројеката
нема будућности РБ „Колубара“ и ЕПС-
-а, посебно када се има у виду енергет-
ска стратегија Србије чији је основни ре-
сурс угаљ.
А. Муслибеговић
kWh
.....
мај
2013.
11