И
мене као економисту живо зани-
ма одговор на питање – због чега
је „Електропривреда Србије“ већ
годинама велики губиташ. Детаљна ана-
лиза би врло вероватно одмах утврдила
да је далеко највећи разлог тог неслав-
ног места – врло ниска цене електричне
енергије коју држава дефакто одређује и
којом власт одржава социјалнимир. Сва-
ко поређење цена електричне енергије за
домаћинства и индустрију у Србији и зе-
мљама Европе то доказује. И око тога се
не бих ни са ким спорио - изјавио је за
нашлист професор економије дрМлађен
Ковачевић, одговарајући на питање у че-
му види највеће пословне изазове ЕПС-а.
Тиме се, међутим, списак не исцрпљује.
Шта још „мучи“ ЕПС, према Вашем
мишљењу?
Други разлог губитака у ЕПС-у су вр-
ло ниска улагања у последњих четврт ве-
ка. То има за последицу високу старост
хидроелектрана и термоелектрана, тех-
нолошку застарелост, високу старост
мерних бројила. И трећи разлог све ве-
ћих губитака ЕПС јесте изражен раст не-
наплаћених потраживања за потроше-
ну енергију до чега је дошло у годинама
економске и финансијске кризе. Само
чињеница да је број незапослених сада за
преко 300.000 већи него што је био кра-
јем 2008. године и да се реални живот-
ни стандард огромног броја становника
знатно смањио неминовно доводи до то-
га да све већи број потрошача енергије не
плаћа своје обавезе ЕПС-у. На крају, ту је
неоспорно и вишак запослених у ЕПС и
ниска продуктивност.
Како ЕПС извући из тог незавидног
економског положаја?
Потпуно је јасно да се ЕПС не може
извући из катастрофалног финансијског
стања све док цена електричне енергије
не постане економска категорија и то у
дугом року, односно док не достигне ни-
во који ће обезбедити сигурност у снаб-
девању и покривати неопходне трошкове
производње. Тек тада ће обезбедити оп-
тимални ниво профита, а у будућности
покривати и трошкове заштите живот-
не средине (по основу емисије CO
2
). Без
економских цена које обезбеђују привла-
чан профит неће бити могуће обезбеди-
ти ангажовање стратешких партнера ко-
ји ће у форми заједничких улагања ушто
већој мери обезбеђивати задовољење све
већих будућих потреба за електричном
енергијом. На крају без економских це-
на, неће бити могуће битно смањити не-
рационалну потрошњу електричне енер-
гије – за грејање станова, кућа и послов-
них просторија, ни обезбедити побољша-
ње индикатора енергетске ефикасности.
Ни решавање економских цена није
могуће без неког дугорочнијег
сагледавања будућности. За
енергетику то је на десет, па и више
година, али ми тога још немамо. Како
се Вама чини та димензија?
Постоји висок степен сагласности да
је динамичан развој енергетског сектора
у Србији један од приоритета, јер без то-
га неће бити могуће обезбедити поузда-
но и сигурно снабдевање енергијом, ни-
ти остварити нужан динамичан раст у
развоју привреде, а пре свега индустри-
је. Нема спора да се енергетски сектор
уопште, па и онај у оквиру ЕПС-а, сусре-
ће са врло тешким проблемима како из
сфере финансија, тако и из сфере ква-
литативних фактора привређивања, ор-
ганизације и квалитета менаџмента. За-
то се намеће потреба формулисања но-
ве стратегије развоја ЕПС-а. Та стратеги-
ја би морала имати дугорочни карактер,
тј. односила би се на период од 2013. до
2025. године. Мора се, међутим, нагла-
сити да је сада врло тешко формулисати
и усвојити адекватну, реалну и оствари-
ву дугорочну стратегију развоја привре-
де уопште, енергетског сектора у цели-
ни, па и ЕПС-а, како због екстерних вр-
ло неповољних околности, тако и тешке
економске и друштвене кризе у Србији.
Може ли се то извести без државе?
Не постоји ниједно важније предузе-
ИНТЕРВЈУ
Проф. др Млађен Ковачевић
о проблемима и изазовима у
електроенергетици
Цена струје је економска, а
Без реалних цена које
обезбеђују привлачан
профит, не могу се
ангажовати
стратешки
партнери који
ће у форми
заједничких
улагања и у што
већој мери
обезбеђивати
задовољење све
већих потреба
за електричном
енергијом
Државно власништво
Са сваком кризом актуелизује се
прича о својинској трансформацији
ЕПС-а. Какав је Ваш став о томе?
Питање власничке структуре и типа
привредног друштва ЕПС јесте и биће и даље
врло актуелно. Дубоко сам убеђен да је за
Србију најбоље да предузећа из енергетике,
па и ЕПС, остану у већинском, што већем
државном власништву. Затворено или
највећим делом затворено акционарско
друштво било би добро решење, јер би се
тако обезбедило да акционар буде стварно
заинтересован за успешан развој фирме, а не
неки спекуланти који могу својим похлепним
мотивима предузимати акције које могу
довести до огромних проблема.
16
kWh
.....
мај
2013.