Basic HTML Version
”
ЕПС се не може извући из катастрофалног
финансијског стања све док цена електричне
енергије не постане економска категорија
Скаске о развоју
Шта, према Вашем мишљењу, значи цела та прича о
одрживом развоју?
Приче о одрживом развоју подсећају на скаске из 2010. које су
посебно дошле до изражаја у „чувеном“ „Посткризном моделу
економског раста и развоја Србије 2011-2020.“, у коме су по
ауторима биле дате „амбициозне али реално оствариве
пројекције“. Када сам први пут проучио те пројекције у ауторском
тексту у „Политици“ написао сам да је већа вероватноћа да Србија
постане светски првак у фудбалу 2018, а поготову 2022. године,
него да се оне остваре. Уместо обећаног релативно високог раста
БДП, раста запослености и раста животног стандарда, све се
десило супротно. Уз то, знатно је повећан степен спољне
задужености и однос јавног дуга и БДП је повећан, што све скупа
битно ограничава будући раст и развој. Због тога, али и много чега
другог, и перспектива ЕПС-а ињегов допринос насушно потребном
позитивном преокрету привреде под великим је знаком питања.
ће у Србији ван сектора енергетике чи-
ји развој, раст и економско-финансиј-
ски положај у тој мери зависи од коорди-
нације или неке врсте савеза између др-
жаве и тих предузећа, па и ЕПС-а. Поред
синхронизације акција и мера на макро
и микро нивоу везаних за претходно на-
ведене споразуме које је Србија потписа-
ла, а вероватно ће још неке из тог домена
потписати, улога државе при конципира-
њу, преговорима са страним државама и
обезбеђењу кредита за изградњу нових и
ревитализацији постојећих енергетских
капацитета остаће и даље врло значајна.
То поготово што је врло мала вероватно-
ћа да ће ЕПС, због својих тешких финан-
сијских проблема и губитака, бити у мо-
гућности да бар у наредним годинама
обезбединужне повољне стране кредите.
ЕПС очито не може без државе, али ни
њој „не цветају руже“ у погледу новог
задуживања и покретања неког новог
инвестиционог циклуса. Како то
савладати?
Инвестиције се могу остварити, пре
свега, преко задуживања у иностранству
или преко стратешког партнерства са за-
интересованим страним компанијама.
Наравно то подразумева поправљање
позиције Србије на ранг-листама зема-
ља по атрактивности за страна улагања.
То подразумева предузимање свихмогу-
ћих мера како би се онемогућила даља
ескалација економске и друштвене кри-
зе и што бржи излазак из те кризе. Већ се
шест-седам година залажем да нека од
најважнијих државних институција, уз
максималну сарадњу са свим релевант-
ним академијама наука и другим науч-
ним институцијама, формира интерди-
сциплинарни тим врхунских стручња-
ка који живе у земљи или у иностран-
ству који би формулисао концепт буду-
ћег друштвеног и привредног система
који би се, након свестраног разматра-
ња, у парламенту усвојио и доследно ре-
ализовао, али то до сада није имало ни-
каквог одјека.
ЕПС није само произвођач и
испоручилац струје, већ и велики
послодавац. Ако њему не иде добро
како ће другима? Има ли решења
за све?
ЕПС ће неминовно делити судбину
државе Србије и привреде у целини. Јед-
ноставно ЕПС не може да буде оаза ко-
ја не зависи од друштвеног и привредног
окружења. И само позитиван преокрет у
преовладавању тешке, и могло би се ре-
ћи све теже друштвене и економске кри-
зе омогућава да ЕПС постане респекта-
билна фирма. ЕПС ће то постати ако се у
будуће и садашње капацитете буде што
више инвестирало. Наравно то подра-
зумева напуштање неекономских цена
електричне енергије и прихватање цена
које обезбеђују профит. Потребно је из-
учити и у што већој мери применити ис-
куства Чешке Републике и њеног енер-
гетског предузећа ЧЕЗ, које и поред уче-
шћа државе у његовом капиталу од око
70 одсто спада међу најуспешнија, а мо-
жда и најуспешније предузеће у земља-
ма источне Европе. Поред ЧЕЗ-а, пого-
тово када се ради о модалитетима кор-
поративизације ЕПС, било би врло кори-
сно изучити узорна искуства Аустралије
и Новог Зеланда без обзира што је њихов
ниво „пер капита“ дохотка десет, одно-
сно шест пута виши него у Србији и што
те земље нису у економској кризи, што
априори омогућава успешан рад њихо-
вих енергетских корпорација.
Веома често се чује да Србија нема
менаџере који би могли да воде
велика јавна предузећа, па и сам ЕПС.
Шта на то кажете као професор
економије који је одшколовао
десетине хиљада студената?
Нема спора да и од квалитета ме-
наџерског тима у великој мери зависи
успех сваког предузећа, па и јавних пре-
дузећа, као што је ЕПС. Али приче да Ср-
бија нема врхунске менаџере за вођење
ЕПС-а само су израз неморала полити-
чара, који желе да преко чланова својих
партија које поставе на челна места у јав-
ним предузећима обезбеде себи и својој
странци што више финансијских сред-
става, али и неке друге користи. Чак и
ако нисмо имали такве добре менаџере
поставља се питање зашто оне који најви-
ше обећавају нисмо слали на усавршава-
ње у стране фирме у земље које су на вр-
ху по квалитету образовања и праксе у
сфери менаџмента.
П. С. К.
kWh
.....
мај
2013.
17
не политичка категорија
❚
❚
Неопходне инвестиције у садашње и будуће капацитете