Basic HTML Version
kWh
.....
мај
2013.
31
не купила, како су многи и у Приштини
тврдили, за мале паре, али је на географ-
ској карти ове приватизације северни део
Покрајине прекривен тамномбојом. Бит-
но је даКЕКод 2009. године није укључио
спорне 110-киловолтне далеководе и да је
подручје севера остало као слаба тачка
јединственог преносног система ЈПЕМС.
На северу Косова и Метохије налази
се и ТС 110/35 kV „Валач“, до које од ТЕ
„Косово А“ и ТС 400 kV „Пећ 3“ долазе ис-
кључени далеководи. Том трафостани-
цом управља ЈП ЕМС, који је једино јав-
но предузеће Србије са очуваним пра-
вом управљања система на целој тери-
торији Србије, дакле и на Косову иМето-
хији. Албанци сада траже да се и ТС „Ва-
лач“ „уведе“ под ингеренцију КОСТТ-а, а
то је објекат од чијег рада зависи укупно
снабдевање севера Покрајине.
Да би се осигурало уредно и конти-
нуирано снабдевање севера Космета,
од битне важности је у чијим ће рука-
ма бити ТС „Валач“, али и како ће се ре-
шити статус Јавног предузећа „Ибар“ и
Хидроелектране „Газиводе“, која је пот-
пора снабдевању овог дела конзума, на
коме је око 22.000 потрошача свих кате-
горија, укључујући и погоне и руднике
„Трепче“ у Звечану и Лепосавићу. Јав-
но предузеће „Ибар“ основано је одлу-
ком Владе Србије 2002. године с наме-
ром да се обезбеде услови да се газдује
и управља овим делом система „Ибар–
Лепенац“, који се налази на територи-
ји општине Зубин Поток. Ту су брана и
компензационо језеро Придворица, ХЕ
„Газиводе“ и канали са две пумпне ста-
нице. Нажалост, ово ново предузеће ни-
је легализовано код надлежних органа
Унмик администрације, тако да Пре-
дузеће „Ибар-Лепенац“, са седиштем у
Приштини, које је наставило да послује
у јужном делу Покрајине сматра да ЈП
„Ибар“ не постоји. Томе на руку иде то
што су запослени у ЈП „Ибар“ задржа-
ли статус запослених у Хидросистему
„Ибар–Лепенац“. Отуда упућенији сма-
трају да ситуација око коришћења аку-
мулационог језера, ХЕ „Газиводе“ и ка-
нала може да се разреши само договара-
њем на основу датог чињеничног стања.
❚❚
Хидросистем је дељив
Реч је томе да је Хидросистем „Ибар–
Лепенац“ отпочетка грађен и конципи-
ран као две целине. Први, северни део
заснован је на потенцијалу реке Ибар, а
други (који није изграђен) на реци Лепе-
нац. Северни део намењен је производ-
њи електричне енергије, водоснабдева-
њу становништва, снабдевању водом ТЕ
„Косово Б“ и „Фероникла“, као и за навод-
њавање пољопривредног земљишта.
Хидроелектрана „Газиводе“, снаге
35 мегавата и са годишњом производ-
њом око 80 милиона киловат-сати, обез-
беђује око 40 одсто електричне енерги-
је за потребе снабдевања севера Косме-
та. Тај део се може поделити у две це-
лине и представља темељ за опстанак
локалне заједнице. Када је реч о прои-
зводњи електричне енергије, треба под-
сетити да је Дирекција ЕПС-а за космет-
ска предузећа ЕПС-а још 2005. године
на округлом столу одржаном у северној
Косовској Митровици предложила да се
започну припреме да се формира једно
електропривредно предузеће ради ства-
рања економске основе за опстанак срп-
ске заједнице. То предузеће бавило би
се производњом електричне енергије,
дистрибуцијом и снабдевањем. Још та-
да се рачунало пре свега на ХЕ „Газиво-
де“, али је изнета и идеја да се у северном
делу изгради и једна термоелектрана на
бази резерви лигнита, које на КиМизно-
се око 15 милијарди тона. Ова идеја из-
нова кружи, с тим што се поред изград-
ње ТЕ говори и о организовању јавног
снабдевања, трговине на велико и, сва-
како, организовања оператера дистри-
бутивног система.
За организовање дистрибутивног сек-
тора у складу са захтевима Енергетске
заједнице југоисточне Европе и Закона о
енергетици Републике Србије основа по-
стоји у Јавном предузећу ЕПС-а „Елек-
трокосмет“, које није престајало да ради
на Космету по доласкуМеђународне ми-
сије у јужну покрајину. Оно и дање одр-
жава дистрибутивни системна северном
Косову и брине о снабдевању потрошача
електричном енергијом.
Анка Цвијановић
Заштита запослених
После доласка Међународне мисије на Косово
и Метохију из косметских предузећа
„Електропривреде Србије“ протерано је више
од 7.500 радника српске и осталих
неалбанских националности. Више од
половине њих морало је да напусти и своје
домове, тако да су уточиште нашли у
централној Србији, Војводини и Црној Гори. У
расељење морала су да оду и пословодства
ових предузећа, која су годинама настојала да
одрже континуитет фирми до повратка на
Космет. Захваљујући ставовима Владе Србије
и пословодства ЕПС-а, као и укупној
солидарности у „Електропривреди Србије“,
предузећа су опстајала, у чему је од велике
помоћи било привремено радно ангажовање
у привредним друштвима ЕПС-а готово
половине запослених у ЈП Површински
копови „Косово“, ЈП Термоелектране „Косово“
и ЈП „Електрокосмет“.
Синдикати ова три предузећа предузимали су
многе активности да нађу начина да се
осигура повратак на радна места, а
последњих неколико година и да запослени
добију надокнаду за изгубљени рад и права
по основу рада. У ту сврху 6.500 радника
обратило се Саветодавном већу за људска
права у Приштини, од којег су добили
негативан одговор. Синдикати три косметска
предузећа надају се сада да ће се у
преговорима Београда и Приштине о
енергетици решити и питања њихових
изгубљених права, као и питање имовине
којом су на Космету управљала косметска
предузећа ЕПС-а. У супротном, они ће
тражити логистичку подршку државних
органа Србије да се обрате Европском суду за
људска права, будући да су због кашњења
одговора из Приштине изгубили шансу да се
са својим захтевима обрате Суду у Стразбуру.
о електроенергетици
❚
❚
ТС 110/35 kV "Валач"