32
kWh
.....
мај
2013.
П
рва 22 дана маја била су 3,2 сте-
пена топлија од просечних у ово
доба године, али средња дневна
температура од двадесетак степени Цел-
зијуса ни на који начин није утицала на
потрошњу електричне енергије. Нити је
било потребе за грејањем, нити за хлађе-
њемпросторија. Тошто је у овомпериоду
ЕПСипак крајњимкупцима са потпуним
снабдевањем продао 6,2 одсто киловат-
сати мање него што је планирано после-
дица је продуженог празничног одмора
и везаних нерадних дана почетком овог
месеца. Са овако смањеним потребама
домаћих купаца, а и даље одржаном од-
личном хидрологијом, ЕПС је до 22. ма-
ја на слободном тржишту могао да прода
223 милиона kWh, иако је укупна прои-
зводња електричне енергије била 3,8 од-
сто мања од планиране.
Јовица Вранић, директор Сектора за
енергетско планирање и управљање у
Дирекцији ЕПС-а за трговину електрич-
ном енергијом, наводи да је укупна про-
изводња проточних ХЕ у овом периоду
била 16,6 одсто већа од планиране, а да
је опадање дотока на Дунаву само урав-
нотежило рад „Ђердапа“, јер није било
преливања колико у априлу, када је до-
ток био и изнад 11.000 метара кубних у
секунди. Како је доток опадао (просечно
је дневно достизао 8.900 кубика у секун-
ди), тако је и производња расла, па су обе
ђердапске ХЕ у 22 дана маја произвеле
26милиона kWh више негошто је плани-
рано. Слична ситуација била је и у дрин-
ском сливу, али три расположива агрега-
та у ХЕ „Бајина Башта“ нисумогла да „са-
владају“ средњи дневни доток од 660 ку-
бика у секунди, јер је таква количина во-
де дупло већа од планиране. Вранић ис-
тиче да су све проточне ХЕ у сливу Дри-
не и у мају наставиле да раде максимал-
но расположивом снагом.
Занимљиво је, међутим, да су акуму-
лационе ХЕ (са ХЕ „Пива“) у овом перио-
ду произвеле седампута више електрич-
не енергије од планираног, што је искљу-
чиво последица добре хидрологије. Са
таквом укупном производњом у хидро-
електранама ЕПС је без икаквих тешко-
ћа обезбеђивао довољно енергије за све
купце са потпуним снабдевањем и ства-
рао вишкове за продају на слободном тр-
жишту, мада су термоелектране на угаљ
систему дале 19 одсто енергије мање од
планираног за овај период.
- Термоелектране на угаљ радиле су
у складу са планом, а њихова мања од
планиране производња последица је по-
тискивања у време празничних дана, ви-
кендима и у ноћним сатима, које је било
неизбежно да би се уравнотежио рад си-
стема у складу са Електроенергетским
портфељом - објаснио је Вранић.
И април је ове године био топлији од
просечног, али је потрошња електричне
енергије у Србији склизнула сам за 0,4
процента испод планиране. Разлог ова-
ко благом паду било је знатно хладни-
је од просечног времена у првој декади
овог месеца. На производњу електричне
енергије највише су се одразили велики
дотоци и преливања, тако да су проточ-
не ХЕ систему дале 9,3 одсто мање енер-
гије него што је планирано, па је и укуп-
ни производни скор ЕПС-а био слабији
од планираног за 1,5 процената.
Шест пута већа од планиране прои-
зводња акумулационих ХЕ (са ХЕ „Пива“)
није могла да покрије смањено ангажо-
вање проточних хидроелектрана, али је
ради уравнотежења Електроенергетског
портфеља викендима и ноћу било поти-
скивања термоелектрана на угаљ, чије је
априлско остварење било 5,3 одсто мање
од планираног, иако су ТЕ радиле у скла-
ду са планом. Вранић је казао да поређе-
ње априлских и мајских резултата може
да буде корисно за илустрацију како ве-
лике воде утичу на производњу електрич-
не енергије. У априлу, ЕПС је на слобод-
ном тржишту продао око сто милиона
киловат-сати вишкова. И поред „губитка“
због великих дотока, оба пролећна месе-
ца ове године обележила је одлична хи-
дрологија, коју је ЕПС настојао да што бо-
ље искористи и увећа приходе од продаје
електричне енергије.
А. Цвијановић
актуелно
Производња електричне енергије
и продаја крајњим купцима
Са опадањем дотока
на Дунаву расла
производња обе ђердапске
хидроелектране.
Потрошња мања од
планиране због везаних
празничних дана.
Термоелектране на угаљ
радиле у складу са планом
❚
❚
У мају увећана производња: Командна сала ХЕ „Ђердап 2“
Уравнотежен
рад „Ђердапа“