Basic HTML Version
kWh
.....
мај
2013.
71
Стручњак, теоретичар
и практичар
И
лија Обрадовић, инжењер и академик,
рођен је у Београду 1911. године. Сво-
ју богату професионалну каријеру у
области машинства и електротехнике започео
је на Универзитету у Београду, након што је
1935. године дипломирао на Машинско-елек-
тротехничком одсеку Техничког факултета
у Београду. Након што је одслужио војни рок
у морнарици у Котору, у периоду од 1937. до
1940. године, боравио је на стручном усаврша-
вању на Високотехничкој школи у немачком
граду Дармштату, у ком је 1940. године од-
бранио докторску дисертацију под насловом
„Elektromotorischer Schnellregler mit grosser
verstellkraft“. Током 1939. године радио је као
конструктор аутоматских регулатора у не-
мачкој фирми „Браун Бовери”. Такође, радио
је у научноистраживачком одељењу фабрике
„Сименс”, где је стекао теоретско и практично
знање које је с успехом применио при подиза-
њу индустрије, а нарочито електропривреде у
ослобођеној домовини.
Научна област којом се бавио академик
Обрадовић била је електротехника, с посеб-
ним нагласком на проблем стабилитета и ре-
гулацију високонапонских мрежа. Као теоре-
тичар истакао се кроз бројне научне радове.
Његов систем оцене квалитета регулатора по-
моћу срачунавања интеграла одступања до-
принос је теорији регулационе технике. Нај-
чешће је самостално објављивао своја научна
саопштења, али је и одређен број радова напи-
сао са млађим сарадницима.
У периоду између 1953. и 1961. године, ака-
демик Обрадовић био је директор Института
„Никола Тесла“ и научни саветник предузе-
ћа „Север”, а у периоду од 1969. до 1973. годи-
не саветник у Електронској индрустрији Бео-
град. Такође, радио је у Електричном преду-
зећу Србије, Електроистоку, Министарству
електропривреде, а са чехословачким колега-
ма пројектовао је електрично-машинске де-
лове електрана „Јабланице“, „Власине“, „Ов-
чар Бање“ и „Међувршја“. Својим знањем из
области електротехнике учествовао је у изра-
димногих важних електропривредних објека-
та у Србији, али и у бившим југословенским
републикама. Аутор је 18 патената од којих је
већина заштићена у Немачкој.
Дописни члан Српске академија наука и
уметности постао је 1952. године, а за редов-
ног члана изабран је 1958. године. У периоду
од 1962. до 1971. године обављао је функцију
заменика секретара Одељења техничких нау-
ка САНУ. Такође, био је члан и Њујоршке ака-
демије науке, и то од 1982. године.
Био је члан више међународних организа-
ција и удружења, а уређивао је и часопис Ин-
ститута „Никола Тесла” и Анале међународне
асоцијације. Добитник је Октобарске награде
града Суботице 1964. године. Уређивао је ча-
сопис „Електропривреда”, издања Института
„Никола Тесла”, као и часопис на француском
језику „Annales de l' Association internationale
pour le calcul analogique”.
У своју богату професионалну биографи-
ју, у познијој животној доби, Илија Обрадо-
вић уписао је и и податак да је био члан поча-
сног одбора 6. Међународног симпозијума по-
свећеног Николи Тесли, који је организован у
Београду октобра 2006. године.
Академик Илија Обрадовић, својим пио-
нирским и иновативним приступом науци,
оставио је дубок траг у развоју техничких на-
ука, а нарочито електротехнике. Умро је 2010.
године у Паризу, као, по стажу и годинама,
најстарији академик.
Ана Стјеља
ЗНАМЕНИТИ СРБИ: академик Илија Обрадовић
Инжењер
електротехнике,
академик Илија
Обрадовић својим
иновативним
приступом оставио
је неизбрисив траг у
развоју техничких
наука.
Аутор је 18
патената од којих
је већина заштићена
у Немачкој