Basic HTML Version
70
kWh
.....
мај
2013.
Вечно коначиште
патријарха Павла
Н
едалеко од центра српске престо-
нице, смештен између два брда,
Пружевице са источне и Страже-
вице са западне стране, смештен је мана-
стир Раковица – вечно коначиште патри-
јарха Павла.
Према народном веровању, настанак
манастира везује се за време владавине
српских краљева Драгутина и Милути-
на. Ипак ово народно веровање оповрга-
вају савремена истраживања. Манастир
Раковица спомиње се у путопису Фелик-
саПетанчића из 1502. године и у турском
попису из 1560. године. Најзанимљиви-
ји документ који умногоме говори о вре-
мену настанка манастира је повеља вла-
шког војводе Константина Бранковеана
Басарабе, издата 1907. године у манасти-
ру Раковица. С обзиром на то да истори-
ја памти неколико влашких војвода овог
имена, није у потпуности јасно ко је за-
право био ктитор манастира. Међутим,
на основу историјских прилика може да
се претпостави да је реч о РадулуЦрном,
зету кнеза Лазара, те да је манастир по-
дигнут у доба Лазареве владавине.
Првобитна локација манастира била
је у близини села Раковица, где су про-
нађени остаци старе зграде, попут тра-
гова зидова и стуба часне трпезе. На ло-
кацији старе зграде 2007. године рађена
су археолошка истраживања, која су по-
ново изведена 2008. године, а због потвр-
ђивања претпоставке да се ради о старој
згради манастира. Манастир Раковица
био је разорен у два наврата, 1592. годи-
не током турског похода на Беч и 1594.
године током народног немира. Услед
честих пљачкања, манастир је преме-
штен на скровитије место, ближе шуми.
Поновно страдање манастир је доживео
за време Аустријско-турског рата. Мана-
стир, тачније његов спољни зид, оштећен
је за време бомбардовања 1999. године.
Манастиру Раковица велики значај
придавала је породица Обреновић. Кнез
МилошОбреновић је посебно ценио уло-
гу овог манастира у народном животу.
Он је пружио велику подршку обнови
манастира, јер је у манастиру сахрањен
његов син Тодор. Касније је манастир по-
магао Михаило Обреновић, а колико је
био важан породици Обреновић говори
и чињеница да је један део манастира
назван „Љубичин конак”, по жениМило-
ша Обреновића, књегињи Љубици. Осим
чланова породица Обреновић, међу лич-
ностима које су сахрањене у овом мана-
стиру су Васа Чарапић и блаженопочив-
ши патријарх Павле.
Штосеархитектуре тиче, црква јепро-
јектована као једнобродна триконхална
грађевина, с карактеристикама Морав-
ске школе. Има два кубета без постоља.
Веће кубе налази се над централним про-
стором, а мање над припратом, док наос
представља уписан крст. С обзиром на то
да су спољне фасаде прекривене дебелим
слојем малтера, тешко је одредити њи-
хов оригинални изглед. Црквени иконо-
стас првобитно су чиниле две иконе, Ису-
са Христа и Богородице, као и различите
дрвене и платнене иконе. До 1737. године
наиконостасуманастирскецрквеналази-
ле су се четири иконе које је царПетар Ве-
лики још 1701. године даровао манасти-
ру Раковица. Ове иконе су пред најездом
Турака пренете у манастир Велика Ре-
мета, потом у Загреб, да би се на крају на-
шлеуГалеријиМатице српске.Новидрве-
нииконостасмањихдимензијапостављен
је 1862. године, а његову израду финанси-
рао је кнез Михаило Обреновић. На ико-
ностасу се оцртавају дуборезни украсни
елементи који су рађени у духу барокног
дубореза са елементима класицизма. По-
четком 20. века старе иконе су замењене
новим, а зањихову израду заслужан је Ра-
фаилоМомчиловић.
Посебан значај манастира Раковица
лежи у његовој монашкој школи. Отва-
рањем прве монашке школе у Срби-
ји при овом манастиру отпочиње њего-
во ново поглавље. Рад монашке школе
је накратко прекинут избијањем Првог
светског рата, али је убрзо потом и обно-
вљен. За потребе школе и црквене штам-
парије, изграђена је нова зграда, тако-
звани „Платонов конак”, а залагањем ру-
ског Епископа Митрофана, новог старе-
шине манастира, покренуто је издава-
ње „Раковичког народног листића” који
је за циљ имао ширење православне ду-
ховности. Монашка школа радила је до
1932. године, када је премештена у ма-
настир Дечане. Од 1949. до 1958. године
у манастиру Раковица била је смештена
Београдска богословија, а 1959. године
одлуком патријарха Германа претворен
је у женски манастир.
У новије време, манастир Раковица је
на себе скренуо пажњу, након што га је
патријарх српски Павле одабрао за сво-
је вечно коначиште. Сада верници више
походе овај манастир, управо из жеље да
се поклоне сенима свог духовног вође.
Ана Стјеља
упознајмосрбију
Манастир Раковица
Кнез Милош Обреновић је
посебно ценио улогу овог
манастира у народном
животу.
Посебан значај је у његовој
монашкој школи