Basic HTML Version
Србији. Походи га око 250.000 посетилаца го-
дишње, а оствари се милион ноћења. Овде, на
око хиљадуметара изнадмора, туристичка се-
зона је током целе године.
Одвајкада се Златибор назива ваздушном
бањом. „Ко није био на Златибору тај не зна
шта је здраво место”, написао је песник Јован
Дучић. На планини је више од 200 сунчаних
дана годишње, готово као на Хвару. Кажу да
благотворни златиборски ваздух настаје ме-
шањем континенталне и медитеранске кли-
ме. То годи оболелим од дисајних обољења, па
и анемије, болести тироидне жлезде, малакса-
лима, уморнима... Туризам су овде зачели они
који су тражили лека, а касније се развио и ре-
креативни, спортски, конгресни, дечји, тран-
зитни туризам… Званично, туризам на Зла-
тибору почео је 20. августа 1893. године, ка-
ко и данас стоји уклесано на чесми крај језера
у центру планине, па се ове године обележава
јубиларна година. Не зове се тај извор случај-
но Краљева Вода. Тог дана краљ Србије Алек-
сандарОбреновић посетио је Златибор и подр-
жао намеру златиборских домаћина да оснују
ваздушну бању. У то име на месту где је краљ
ручао направили су чесму, по којој је касније
цело насеље названо Краљевом Водом. После
рата звала се Партизанске Воде (јер су ту 1941.
стрељани партизански рањеници), па се опет
вратило на старо.
Здравствени туризампознат је по „Чиготи”.
Зими, Златибор је прави рај за скијаше. Ски-
центар Торник има више од пет километара
стаза и „шестоседну” жичару, прву у Србији. А
ту су и излетишта: Мокра Гора са „ћиром”, во-
зом на уском колесеку, Стопића пећина са нај-
дубљим бигреним кадама на Балкану, „Старо
село” у Сирогојну, водопад висок 20 метара у
Гостиљу, манастир Увац, Водице, Шаиновци...
Мноштво хотела („Палисад”, „Мона”,
„Олимп”, „Чигота”, „Вис”, „Сателит” …) и при-
ватних кућа, вила, кафана са баштама поне-
када намерника могу да доведу у недоумицу
да ли је на планини или у граду. Има оних ко-
ји сматрају да је то добро, као и оних који се
залажу за обуздавање урбанизације овог при-
родног драгуља.
Једна интернет-анкета показала је да го-
сти Златибора најрадије у овдашњим ресто-
ранима једу качамак, „златиборску лепињу”,
домаће кисело млеко, пршуту, сир и кајмак, а
коме је то мало посетиће село Мачкат, ерски
прозвано „Кад јагањци утихну”, где се пече и
једе најукуснија јагњетина. Управо у том се-
лу сваког јануара одржава се популарна „Пр-
шутијада”, а од осталих овдашњих приредби
треба поменути традиционални Сабор труба-
ча западне Србије (крајем јула), „Ракијаду” у
Шљивовици (у мају), Избор за мис Златибор-
ског лета, Мото сусрете, Ерски кабаре у Чаје-
тини, Сеоски вишебој у Јабланици, Фестивал
народне музике на Златибору... Недавно рено-
вирани Краљев трг крај језера „у центру пла-
нине” постао је својеврсна позорница редов-
них културних и забавних приредби.
И све то на „златној планини”, у срцу за-
падне Србије, удаљеној 230 километара од
Београда и 300 од Новог Сада, повезаној ма-
гистралом с тим градовима. Железничка пру-
га Београд–Бар пролази преко Златибора, сво-
јевремено су на ову висораван слетали и хе-
ликоптери, али туристичкој понуди недостаје
већи аеродром.
Опостанку имена данашњег Златибора по-
стоје три легенде. По првој име је добио по бе-
лим боровима са жутом четином, боје старог
kWh
.....
мај
2013.
73
Златибор
Врхови и језера
Највиши планински врхови су:
Торник (1496 м), Бријач на
Муртеници (1462 м),
Чигота (1422 м), Коњодер (1337 м),
Цукер (1359 м), Кобиља Глава
(1176 м),Груда (1140м), Градина
(1149 м), Црни Врх (1177 м).
Планина има два вештачка
језера. Веће језеро је у Рибници,
на реци Црни Рзав. Захвата
површину око 10 квадратних
километара. Богато је рибом.
У самом центру туристичког
насеља Златибор налази се
мање језеро, направљено за
туристичке потребе. Окружено
је пријатним стазама за шетање,
клупицама за одмор гостију, који
лети могу да се купају, сунчају, а
зими да се клизају по залеђеној
површини језера (Зову га
златиборско море).
❚
❚
Златибор – поглед на језеро
❚
❚
Центар
❚
❚
Панорама