Basic HTML Version
П
оследњих година разне владе
усвојиле су више од 100 стратеги-
ја, а мало која није доживела суд-
бину Стратегије енергетике. Двадесет го-
дина ниједна стратегија енергетике није
потпуно уродила плодом, јер није сагра-
ђен ниједан нови капацитет – каже у раз-
говору за лист „kWh“ Љубомир Аксен-
тијевић, специјални саветник министра
енергетике, развоја и заштите животне
средине, указујући на важност доноше-
ња реалне Стратегије енергетике.
Он се слаже са неким оценама да смо
енергетику развијали спонтано и неор-
ганизовано, али да реконструкције по-
стојећих електроенергетских капаци-
тета не смемо занемарити.
- Када се саберу све модернизаци-
је, посебно у термо-сектору, добили смо
једну нову термоелектрану, што је вео-
ма добро, али то није био циљ стратегије
– каже Аксентијевић. – Ревитализације
су домаћински поступак и то се не мо-
же оспорити, а ти капацитети доприне-
ли су сигурности производње електрич-
не енергије.
Шта је то било спонтано у развоју
електроенергетике?
Направљен је велики број протоко-
ла и меморандума о разумевању, чак и
два или три за исти објекат. Можда је не-
ко веровао стратешком партнеру, који се
показао као неадекватан, или је мислио
да ће политичко-економски односи би-
ти бољи када се направи меморандум,
а било је и маркетиншких потеза. Није-
дан од тих докумената није обавезују-
ћи, осим појединих у којима свака стра-
на сноси своје трошкове за израду сту-
дија. Сада више студија изводљивости
мора поново да се ради.
Зашто?
Неке су направљене на бази методо-
логија потенцијалних стратешких парт-
нера и наручилаца. Те студије правно и
формално не одговарају потпуно нашим
условима, јер студија је законска обаве-
за „Електропривреде Србије“ и мора да
иде на ревизију у стручне органе како
би дошло до инвестиционе одлуке. Је-
дан од примера је студија изводљивости
за бројила, која сада мора поново да се
ради. Није баш најјасније на основу чега
је Европска банка за обнову и развој одо-
брила кредит. Јер ако није студија одго-
варајућа, онда не би требало ни банка да
наплаћује трошкове некоришћења кре-
дита, који су достигли милион евра. И
шта да радимо ако нова студија пока-
же да та бројила уопште нису потреб-
на? Нечињењем су створени трошко-
ви. На националном плану такви тро-
шкови достижу запрепашћујуће цифре.
Једна од идеја је да се преко Владе Ср-
бије забрани коришћење таквих креди-
та онима који нису искористили постоје-
ће. Морамо бити одговорни, али ово ни-
је директна критика ЕПС-а, већ начел-
ни став. Не тражимо кривца, већ је не-
опходно да свако поднесе одговорност.
Недавно сте говорили о томе да не
смемо природне ресурсе предати
страном капиталу. Како то
спречити?
У свету постоји више теорија о уло-
зи страног капитала у развоју економи-
је. Неке институције из света нас убеђу-
ју да се не може развијати без страног
капитала, што је донекле тачно, али не
ИНТЕРВЈУ
Љубомир Аксентијевић,
специјални саветник министра енергетике,
развоја и заштите животне средине
Од драгуља
остали
само бисери
8
kWh
.....
мај
2013.
Земља која озбиљно рачуна
на будућност не уступа
своје хидропотенцијале
странцима и то је правило,
али не значи да нема
изузетака.
Цена струје је важан
фактор и започели
смо процес постепеног
прилагођавања