Basic HTML Version
Од јамских рудника до
површинских копова
П
рва истраживања „угљених поја-
ва“ у Србији везују се за прву по-
ловину 19. века и кнеза Милоша
Обреновића. Још 1835. године Милош је
издао следећу наредбу: „По налогу висо-
кославног Књажевско-србског управи-
телног Совјета, Исправнишество овда-
шње издало је налог срезским стареши-
нама да све минералне воде, сва брда и
места у један списак попишу, у којима се
зна или мислити се може да има каква
руда од метала, у приправности да буду,
док приспе (...) барон Хердер, начелник
Саксонских рудокопа“. Знао је Милош да
су за почетак коришћења рудног богат-
ства били потребни и капитал и струч-
њаци. Зато је позвао Хердера, рударског
инжењера, да испита и открије рудна на-
лазишта. Чувени стручњак из још чуве-
није немачке рударске области обишао је
целуСрбију и, после испитивања и увида,
дао предлог за развој рударства у Србији.
❚❚
Костолачки угљени рудник
Из сачуване архивске грађе познато
је да је Рударско одељење Министарства
финансија 1873. године дало повластицу
за копање угља у Костолцу Фрањи Вше-
течком, власнику парног млина у Београ-
ду. Познато је и да је те године произве-
дено 15.050 „ђумручких центи угља“ (јед-
на цента тежила је 50 килограма). Међу-
тим, већ 1881. власник овог рудника по-
стаје Ђорђе Вајферт, за чије име се нај-
више везује развој рударства у Србији. За
овог Панчевца говорило се да је у животу
постигао све што човек од каријере може
да досегне: био је вицегувернер и гувер-
нер Народне банке, суоснивач Београд-
ске задруге и утемељивач Индустријске
коморе, али све то ни издалека га није чи-
нило срећним као трагање за рудом.
Већ у првим годинама коришћења
угља у Костолцу потребе домаће привре-
де за угљем биле су знатно превазиђене.
То је била последица богатства самог на-
лазишта, дебљине слоја, начина распро-
стирања и посебно положаја рудника чи-
ја су се извозна окна налазила на самој
обали Дунава. Забележено је да је уче-
шће костолачког рудника у укупној про-
изводњи угља у Србији, на прелому 19. у
20. век, достизало чак 90 одсто.
Костолачки рудник био је од великог
значајаи тридесетих година 20. века, када
су испоручивали угаљ за београдску тер-
моелектрану „Снага и светлост“. То је би-
ла тада највећа електрана у држави, про-
јектована да као погонско гориво користи
управо костолачки угаљ.
актуелно
Историја за понос – 120 година
електропривреде Србије
Присећајући се прошлости
електропривреде Србије,
у овом броју листа „kWh“
вратићемо се у педесете
године 20. века, када су
почели да раде први
површински копови
угља у Србији. У
колубарским и
костолачким басенима
угља вађење руде почело
је у веома блиском
временском интервалу:
1873. године у Костолцу и
1896. у Колубари. Педесeтих
година 20. века у оба басена
направљена је прекретница
у копању угља, а последње
јаме затворене су 1973.
у Костолцу и 1974. у
Колубари
38
kWh
.....
мај
2013.